HR - Ljudski Resursi - Srbija

Može li Srbija da uhvati korak sa "pametnim mašinama"

Radnik za mašinom, to je uobičajena slika iz fabrike, ali fabrike prošlosti. U modernim fabrikama radnici će samo nadgledati mašine, koje će međusobno komunicirati. Sve što znamo o industriji sada se menja. Dobra okolnost po Srbiju je to što su na svetskom nivou u te procese uključeni i srpski stručnjaci, voljni da znanje prenesu ovdašnjim kolegama.

Pametna boca u pametnoj fabrici – mudrost je u čipu sa podacima. Mašine prate uputstvo i razgovaraju. Prenose informacije – koju tečnost da sipaju, kakav zatvarač i nalepnicu da stave. Tako izgleda proizvodnja po standardima industrije 4.

Profesor Dragan Đurđanović sa Univerziteta u Teksasu kaže da je to fabrika koja proizvodi ogromne količine proizvoda, čiji je prihod desetine milijardi dolara, što je približno celokupnoj srpskoj ekonomiji.

"Četiri ili pet osoba sedi i gleda kako taj proces ide, da citiram te ljude – mi radimo za mašine umesto da mašine rade za nas", kaže Đurđanović.

Ali mašine ne uzimaju posao ljudima već umesto njih obavljaju proste operacije. Od ljudi se traži više.

"Zanimanja 21. i 22. veka biće takva da moramo da gledamo u ekrane, da razumemo šta sve to znači i da intervenišemo kada nešto nije kako treba", rekao je Đurđanović.

Profesor Đurđanović se time bavi već 15 godina u Americi. Istražuje i kako da mašina samu sebe popravi kada zatreba.

"Bez potrebe da doktor nauka sedi tamo i razmišlja kako da popravi tu malu anomaliju, možda bi mašine mogle to same da srede. Videćemo gde će taj doktor nauka da odleti, kada i taj posao bude automatizovan", rekao je Đurđanović.

Đurđanović na teksaškom univerzitetu vodi industrijsko-univerzitetski centar, gde se ulaže u istraživanja doktoranada. Ulaže vlada, više izdvaja industrija.

"Taj doktor nauka ne samo što je napravio tri-četiri rada nego je i taj svoj rad dostavio kompaniji koja ga je sponzorisala i obično taj doktor na kraju završi radeći u toj kompaniji, tako da su svi srećni", kaže Đurđanović.

I na Mašinskom fakultetu u Beogradu, studenti uče o industriji 4. Ali, pitanje je gde bi u Srbiji to znanje upotrebili. Strane kompanije je i primenjuju, ali su razvojna odeljenja koja zapošljavaju inženjere uglavnom u matičnim zemljama. Kod studenata se podstiče preduzetništvo – pretvaranje inovativnih projekata u biznis planove.

"Da kroz takve inicijative i uz finansijsku podršku koju država još ne nudi u dovoljnoj meri – grantove, oslobađanja od plaćanja obaveza državi u prvoj ili drugoj godini, stvorimo novu industriju. Umesto koncepta da budemo jeftina radna snaga, želimo da napravimo novu industrijalizaciju", kaže Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Nova strategija nove industrije obaveza je iz poglavlja 20 u pregovorima sa EU. Vreme je da Srbija u taj voz uđe, pre nego što bude morala da trči za njim.